Koliko nam je sunca potrebno?

Sunčeve zrake su nam neophodne za zdrav život, bez sunca ne bi imali zdrave kosti, imali bi prevelik manjak vitamina D, lakše bi dobijali rak.
Ali i sa previše sunca možemo dobiti rak, previše sunca nam šteti kožu, ubrzava starenje...
Koja količina sunca je dobra, a koja loša?

Sa izlaganjem suncu i samim tim sunčanjem je isto kao i sa vinom: sve je pitanje količine.

Na žalost, stanovnici razvijenih zemalja imaju sve veći manjak vitamina D.
Zbog sve glasnijih upozorenja o štetnosti sunca, malo osoba izlazi na sunce nezaštićeno. Strah od mogućih negativnih posljedica sunčanja je jako prisutan.
Da bi se “smirila savjest”, ljubitelji sunčanja se mažu kremama sa jako velikim zaštitnim faktorom i ostaju satima na suncu, misleći da su uradili sve kako treba.

Mazanje kremama za sunčanje sa visokim faktorom zaštite je s jedne strane jako dobro za kožu i sprječava dugoročne negativne posljedice, kao što su rak kože, ali istovremeno sprječavaju stvaranje vitamina D, koji je opet kao izuzetan antioksidans neophodan u prevenciji raka.
Krema za sunčanje sa faktorom 15, koji i nije toliko jak, već reducira produkciju vitamina u koži za 99,9%.
Manjak je tako siguran, jer ishranom se unosi samo 10% potrebne količine vitamina D.

Ali šta je onda važnije, zaštita od sunca i sprječavanje raka kože ili dovoljno vitamina D?

Da bi se producirala dovoljna količina vitamina D, preporučuje se tri puta sedmično provesti 15 minuta nezaštićeno na suncu.
Još bolje je svaki dan biti kratko izložen direktnim sunčevim zrakama i tada je dovoljno da su suncu  izloženi lice i ruke.
Znači najbolja su kratka sunčanja. U zavisnosti od tena i jačine zračenja, sunčanje bi trebalo trajati između 5 i maksimalno 25 minuta.
Boravak u hladu nije alternativa, jer iako nam je u hladu ugodnije i hladnije nego na direktnom suncu, kroz hlad i dalje prolazi 50 do 90% UV- zračenja.

(zdravlje.at)