Uvod u zdravu ishranu

zdrava ishrana

Da li ste znali da je 50-60% svih bolesti prouzrokovano pogrešnom ishranom? Te bolesti nastaju najčešće u industrijskim zemljama kroz pretjeranu, neraznovrsnu ili nekvalitetnu ishranu. Kada dođe do bolesti koja je prouzrokovana pogrešnom ishranom, tada već nije dovoljno, iako je neophodno, da se samo promjeni način ishrane, nego su potrebne i adekvatne medicinske terapije.
Prevencija je najbolji način da se spriječi nastajanje bolesti.

Mi jedemo previše, jedemo hranu koja je premasna, preslatka i koja sadrži previše proteina.
Jedemo premalo povrća, voća i žitarica, uzimamo hranom premalo vitamina i minerala, premalo kompleksnih ugljenih hidrata i celuloze, premalo sekundarnih biljnih tvari i pijemo premalo vode.
Pored pogrešne ishrane postoje i drugi negativni faktori koji dovode do raznih bolesti, kao što su premalo kretanja, stres, elektro smog, konzervansi itd.

Prehrambena industrija, pod pritiskom što većeg dobitka, negativno utiče na kvalitet hrane. Upotrebom mašina, goriva, pesticida, đubriva, hormona, antibiotika, genetskom manipulacijom..., te masovnom produkcijom dolazi do rafiniranja namirnica i time do smanjivanja količine vitamina, minerala i ostalih, za naše tijelo neophodnih substanci u hrani.

Raznovrsna ishrana

Prema preporukama stručnjaka, u ishrani mora biti:

• 50-55% ugljenih hidrata (povrće, voće, žitarice, krompir)
• 25-30% masti (visokog kvaliteta, 1/3 zasićenih masti, 1/3 jednostruko nezasićenih masti, 1/3 višestruko nezasićenih masti)
• 10-15% proteina (½ biljnog porijekla, ½ životinjskoh porijekla)
• 1,5-2l vode

U zdravoj ishrani bi trebali biti svi potrebni vitamini, minerali, dodatni elementi.

(zdravlje.at)