Menopauza

Prestanak menstrualnih krvarenja posledica je nedostatka estrogena.

Menopauza predstavlja poslednje menstrualno krvarenje. Mada se pod menopauzom podrazumeva poslednja menstruacija,ovaj termin se često koristi kao sinonim naziva klimakterijum koji ustvari označava period oko menopauze obuhvatajući perimenopauzu i postmenopauzu.
Perimenopauza podrazumeva period neposredno pred menopauzu i prvih nekoliko godina nakon poslednje menstruacije.
Prevremena menopauza je ona koja nastupa prije 40. godine života, bilo da je nastala spontano ili je hirurški indukovana, prouzrokovana.
Indukovana ili arteficijalana menopauza je prestanak funkcije ovarijuma izazvan lekovima, zračenjem ili operacijom (npr. Hirurško odstranjivanje jajnika- bilateralna ovarijektomija).

Patofiziologija- mehanizam nastanka klimakterijuma
Prestanak menstrualnih krvarenja posledica je nedostatka estrogena. To je  hormon (supstance koje se stvaraju u specijalizovanim tkivima, sekretuju se u krv i putem krvi se dopremaju do organa u kojima će da vrše svoju funkciju).
Nakon menopauze jajnici praktično ne luče više ovaj hormon dok nastavljaju da luče druge hormone.
Mada se produkcija ovog hormona kod žena koje su u klimakterijumu, ne odigrava u jajnicima, manja ili veća količina ovog hormona se nalazi u cirkulaciji zahvaljujući negovoj produkciji izvan jajnika.

Klinička slika- Simptomatologija klimakterijuma
Klimakterijum retko nastupa iznenada. Uobičajeno je da prestanku menstrualnog krvarenja prethodi period neregularnih ciklusa ili oskudnih menstruacija.

Simptomatologija klimakterijuma zavisi od interreakcije tri osnovne komponente:

• smanjenje aktivnosti jajnika i nivoa hormona
• sociokulturoloskih faktora i okruženja
• psiholoških faktora
  

Simptomatologija
Najkarakterističniji simptom klimakterijuma je toplotni talas ili “valung”, odnosno iznenadno crvenilo koze lica, vrata, grudi koje je praćeno osjećanjem intenzivne vrućine a završava se najčešće obilnim znojenjem.
Uobičajeno se pojavljuje tokom jedne do dvije godine kod 80% žena, ali može da traje i do 5 godina.
Doživljava ih oko 2/3 žena u klimakterijumu.

Drugi simptomi su: noćno znojenje, trnjenje, nesanice, lupanje srca, glavobolje, lako zamaranje, umor.

Od psihičkih simptoma sreću se sledeci: promene raspoloženja, nervoza, gubitak pamćenja, gubitak koncentracije, depresija, preosetljivost, razdražljivost.

Što se tiče koštano- zglobnog sistema sreću se osteoporoza- ubrzana razgradnja i gubitak koštane mase, bolovi u zglobovima.

Kardiovaskularni sistem- bolesti srca i krvnih sudova:
Ustanovljeno je relativno povećanje incidence bolesti srca i krvnih sudova u žena nakon menopauze, naročito kod mlađih žena koje su odstranile jajnike.
Smatra se da je ovo direktna posledica gubitka zaštitne uloge hormona estrogena.

Urogenitalni sistem- polni organi i mokracni putevi:
Disfunkcionalana krvarenja- neredovna krvarenja različitog inteziteta i trajanja, atrofija genitalnog trakta, gubitak seksualne želje,bolni seksualni odnos itd.

Terapija
Terapija se ogleda u kontroli povremenih klimakteričnih simptoma i menstrualnog ciklusa,a postiže se nadoknađivanjem hormona estrogena.
U perimenopauzalnom periodu (period neposredno pred klimakterijum) estrogeni su prije svega značajni za za sprečavanje klimakteričnih tegoba, zatim za sprečavanje osteoporoze i zaštitu srca i krvnih sudova.
Smatra se da svoj efekat estrogeni ostvaruju delimično delujući povoljno na profil lipida i holesterola, zatim na krvni pritisak i direktno na krvne sudove.

Najnovija istraživanja su pokazala da je hormonska terapija sa estrogenima posebno indikovana kod žena koje imaju povišen krvni pritisak, šećer, žene koje su pušači, koje su gojazne ili su već preboljele infarkt srca.
Hormonska terapija kod ovih žena ima znatno veći značaj nego u žena koje nemaju ove faktore rizika.

Pri primeni hormonske terapije sa estrogenom nije toliko bitno koji se preparat estrogena primenjuje nego je bitna doza, trajanje primene i dodatna primena drugih hormona u terapiji.
Kod žena koje boluju od raka dojke, aktivne bolesti jetre ili tromboembolijske bolesti (bolesti krvnih sudova) nije opravdana upotreba hormonske terapije.

Autor teksta: Dr. Milka Janjić- Sarika

(zdravlje.at)